Energetska efikasnost montažnih kuća - koliko se stvarno štedi na grejanju?
Montažna kuća se greje osetno jeftinije od prosečne starije kuće, jer joj je termoizolacija ugrađena u samu strukturu zida. Razlika nije marketinška: svaka nova kuća u Srbiji mora da ispuni najmanje energetski razred C, dok najveći deo starijeg fonda pada u razrede E, F i G, sa višestruko većom potrošnjom po kvadratu. Na jednom našem objektu u Somboru, za koji je izdat energetski pasoš, spoljni zid gubi 0,20 W/m²K uz propisani maksimum od 0,30, a tavanica 0,16.
Koliko nova kuća sme da troši za grejanje propisano je brojem. Za novu stambenu zgradu sa jednim stanom, dakle porodičnu kuću, dozvoljeno je najviše 65 kWh po m² godišnje (Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Tabela 6.11a). Da kuća to ispunjava, pokazuje sertifikat o energetskim svojstvima, poznat kao energetski pasoš. On je deo dokumentacije za upotrebnu dozvolu, izdaje se kroz Centralni registar energetskih pasoša i važi deset godina (Zakon o planiranju i izgradnji, čl. 4). Po energetskom pasošu, naš objekat u Somboru, prizemna kuća od 271,81 m² neto grejane površine, ima potrebnu toplotu za grejanje od 64,56 kWh/m² godišnje i razred C. Zid i tavanica su osetno bolji od propisa, a prozori i vrata su tačno na dozvoljenom maksimumu. Tipična starija porodična kuća po nacionalnoj tipologiji troši preko 200 kWh/m² godišnje, pa je razlika više od tri puta, i ponavlja se svake sezone.
Zašto se montažna kuća greje jeftinije?
Tajna je u zidu: kod montažne kuće izolacija čini najveći deo debljine zida, dok kod klasične cigla nosi, a izolacija se dodaje spolja, često nedovoljna ili nikakva. Zbog toga relativno tanak montažni zid postiže toplotnu zaštitu za koju bi zidani morao biti znatno deblji.
Tri izvora uštede:
- Slojeviti zid sa izolacijom - termoizolacija od mineralne vune u samoj strukturi, bez toplotnih mostova kroz masivne materijale
- Kvalitetna stolarija - PVC profili (ALU uz doplatu) sa termoizolacionim staklima, ugrađeni fabrički precizno
- Zaptivenost - fabrička proizvodnja panela daje spojeve bez pukotina kroz koje kod klasične gradnje "beži" topao vazduh
Rezultat se oseti odmah: kuća se brzo zagreje, dobro drži temperaturu, a računi su niži svake sezone. Slojeve naših zidova pogledajte u tehničkom opisu.
Šta je energetski pasoš i koji razred kuća mora da ima?
Energetski pasoš je dokument koji svaku novu kuću u Srbiji svrstava u razred potrošnje energije, od A+ (za novu porodičnu kuću do 10 kWh po m² godišnje) do G (preko 163 kWh), i obavezan je za nove objekte. Prema Pravilniku o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (čl. 10), energetski razred nove zgrade mora biti najmanje C.
Šta razredi znače u praksi:
- Razred C - zakonski minimum za nove kuće
- Razredi B i A - niskoenergetske kuće; potrošnja za grejanje višestruko manja od proseka starijeg fonda
- Starije neizolovane kuće - često razred G, sa potrošnjom preko 200 kWh po m² godišnje
Najveći deo kuća u Srbiji građen je pre propisa o energetskoj efikasnosti, pa je razlika između nove montažne kuće i prosečne postojeće kuće drastična: to je razlika između računa koji se plati usput i računa koji određuje kućni budžet cele zime.
Šta piše u našem energetskom pasošu?
Za jedan naš objekat u Somboru izdat je energetski pasoš, pa umesto opštih tvrdnji možemo da pokažemo brojke. Reč je o prizemnoj kući neto grejane površine 271,81 m², a pasoš je izdala ovlašćena organizacija.
| Element | Referentni objekat (energetski pasoš) | Propis dozvoljava najviše |
|---|---|---|
| Spoljašnji zid | 0,20 W/m²K | 0,30 |
| Tavanica prema negrejanom tavanu | 0,16 W/m²K | 0,30 |
| Pod na tlu | 0,29 W/m²K | 0,30 |
| Prozor | 1,50 W/m²K | 1,50 |
| Spoljna vrata | 1,60 W/m²K | 1,60 |
Zid propušta 33 odsto manje toplote nego što propis dozvoljava, a tavanica 47 odsto manje. Energetski razred objekta je C: potrebna toplota za grejanje je 64,56 kWh/m² godišnje, a granica razreda C za ovakvu kuću je 65 kWh/m², pa je objekat tik ispod nje.
Pošteno je pokazati i gde je granica. Prozori i vrata su tačno na propisanom maksimumu, bez rezerve, i to je najslabija tačka omotača. Ko želi bolji razred, prvo ulaže u trostruko staklo, ne u deblji zid. Brojke važe za taj objekat i taj sastav zida, pa ih navodimo kao tipične vrednosti sistema, ne kao garanciju za svaku kuću; svaka kuća dobija svoj pasoš.
Kako se montažna kuća ponaša leti, u ravničarskim vrućinama?
Ista izolacija koja zimi drži toplotu unutra, leti drži vrućinu napolju; ključ je u projektovanju krova, tavanice i zaštite od sunca. Vojvođanska leta su sve toplija, pa ovo pitanje s pravom postavlja svaki kupac.
Pošteno je reći i ovo: laka gradnja ima manju toplotnu masu od masivne, pa se bez dobre izolacije i zaštite od sunca leti brže zagreje. Zato se letnji komfor projektuje:
- Pojačana izolacija krova i tavanice, jer najviše letnje toplote ulazi odozgo
- Roletne (kod nas uključene u cenu), žaluzine ili nadstrešnice na južnim i zapadnim staklima
- Raspored prostorija koji omogućava noćno provetravanje
- Manja akumulacija toplote u zidovima znači i da se kuća noću brzo rashladi
Klima uređaj u dobro izolovanoj kući radi kraće i troši manje, jer jednom postignutu temperaturu izolacija čuva. Uz to, manja potrebna snaga grejanja i hlađenja znači i jeftiniju opremu.
Koliko ušteda iznosi u novcu, na duži rok?
Tačan iznos u evrima ne možemo da vam kažemo, jer zavisi od energenta, projekta i navika ukućana. Možemo da vam kažemo odnos, i to iz dokumenata. Naš referentni objekat u Somboru ima potrebnu toplotu za grejanje od 64,56 kWh/m² godišnje, dok tipična starija porodična kuća u Srbiji, po nacionalnoj tipologiji stambenih zgrada, ima od 240 do 339 kWh/m², zavisno od perioda gradnje (časopis KGH, 1/2018). To je razlika od najmanje tri i po puta, i ona se ponavlja svake sezone, bez obzira na to koliko energent košta.
Zato na energetsku efikasnost gledajte kao na deo cene kuće: kuća sa slabom izolacijom je jeftinija samo na papiru, jer razliku doplaćujete kroz račune svake zime i svakog leta, bez kraja.
Česta pitanja o energetskoj efikasnosti
Koliko se štedi na grejanju u montažnoj kući?
Osetno, u odnosu na prosečnu stariju kuću: nova kuća mora ispuniti najmanje razred C, dok stariji fond često pada u razred G, sa potrošnjom preko 200 kWh/m² godišnje. Naš referentni objekat je na 64,56 kWh/m², dakle više od tri puta niže. Iznos u evrima zavisi od energenta i navika, pa ga ne procenjujemo unapred.
Koji energetski razred ima nova montažna kuća?
Najmanje razred C, koji je zakonski minimum za novogradnju; zavisno od projekta, izolacije i stolarije može se postići i bolji razred.
Da li je montažna kuća leti vrela?
Ne, ako je pravilno projektovana: izolacija krova, zaštita od sunca i noćno provetravanje drže letnje temperature pod kontrolom, a klima radi kraće nego u slabo izolovanoj kući.
Da li energetski razred utiče na cenu kuće?
Utiče na trošak korišćenja, a preko njega i na vrednost pri preprodaji, jer se kupcima sve češće pokazuje pasoš. Bolji razred se postiže ulaganjem u stolariju i izolaciju, ne u kvadraturu. Koji grejni sistem uz to ide, razrađujemo u tekstu o grejanju montažne kuće.
Šta je energetski pasoš i da li je obavezan?
To je dokument o energetskom razredu kuće, obavezan za nove objekte. Izdaje ga ovlašćena organizacija na osnovu proračuna potrošnje energije.
Zanima vas koliko bi vas grejala vaša buduća kuća? Pošaljite nam kvadraturu i lokaciju - uz ponudu dobijate i predlog sistema grejanja. Cene gradnje su na cenovniku.
