Da li su montažne kuće bezbedne od požara?
Materijali od kojih se pravi savremeni montažni zid nisu lako zapaljivi. Ispuna je mineralna vuna razreda reakcije na požar A1, dakle negoriva, unutrašnja obloga je gips-karton razreda A2, koji ne doprinosi širenju vatre, a drveni ram koji nosi kuću stoji iza te obloge. Drvo u požaru gori postepeno, brzinom koju projektant uzima u proračun, pa nosivost ne nestaje naglo. Koliko će konkretna kuća izdržati u požaru ne određuje tehnologija gradnje nego projekat, isto kao kod zidane. Predstava da montažna kuća "plane kao šibica" je mit nasleđen iz vremena baraka, ne opis savremene gradnje.
Koliko kuća izdrži u požaru određuje projekat, isto kao kod zidane. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara stambenih i poslovnih objekata i objekata javne namene svrstava objekat u stepen otpornosti prema požaru po nameni, izdvojenosti objekta, visini, površini požarnog sektora i broju ljudi koji u njemu borave (čl. 10). Za svaki stepen propisuje koliko dugo moraju da izdrže noseći zidovi, stubovi, tavanice i druga konstrukcija, od četvrt sata do dva sata (čl. 11, Tabela 4). Koji stepen važi za konkretnu kuću i kako ga ona ispunjava, određuje projekat. U našem zidu mineralna vuna je klase A1, negoriva, a gips-karton klase A2; to je reakcija materijala na požar, a otpornost zida računa projektant. Drveni ram je iza obloge i u požaru gubi nosivost postepeno. Požari u domovima najčešće kreću od instalacija, uređaja, grejnih tela i dimnjaka, pa su propisno izvedene instalacije ključna prevencija, a detektori dima rano upozorenje.
Kako montažna kuća štiti od požara?
Zaštita je slojevita: prva linija su gips-kartonske obloge, druga je negoriva mineralna izolacija i proračunato konstrukciono drvo, a treća su propisno izvedene instalacije. Požarna otpornost se projektuje, ne podrazumeva.
Šta koji sloj radi:
- Gips-kartonske ploče (klasa A2) - gips u požaru oslobađa vezanu vodu i time hladi konstrukciju iza sebe, pa obloga kupuje vreme
- Mineralna vuna (klasa A1) - negoriva je, ne podržava gorenje i sprečava širenje vatre kroz konstrukciju
- Dimenzionisana konstrukcija - presek drvenih elemenata određuje projektant u statičkom proračunu, prema zahtevima za taj objekat; taj proračun pokriva i ponašanje u požaru
- Projektovane instalacije - najveći broj požara u domovima kreće od instalacija i uređaja, ne od materijala kuće; propisno izvedene instalacije su zato ključna prevencija
| Šta se ocenjuje | Šta određuje | Čime se dokazuje |
|---|---|---|
| Reakcija materijala na požar | koliko materijal doprinosi širenju vatre: mineralna vuna A1, gips-karton A2 | atest i deklaracija o performansama proizvođača |
| Stepen otpornosti objekta prema požaru | namena, izdvojenost objekta, visina, površina požarnog sektora i broj ljudi (Pravilnik, čl. 10) | projekat |
| Otpornost elemenata konstrukcije | koliko noseći zid, stub ili tavanica izdrže, od četvrt sata do dva sata zavisno od stepena (Pravilnik, čl. 11) | proračun projektanta |
| Instalacije i grejanje | najčešći uzrok požara u domu | projekat instalacija i propisno izvođenje |
Zašto drvena konstrukcija u požaru nije slaba tačka?
Zvuči neintuitivno, ali drvo u požaru ne gubi nosivost naglo: površina pougljeni i taj sloj usporava zagrevanje unutrašnjosti, pa presek slabi postepeno i brzinom koja se može proračunati. U montažnom zidu ram je iza gips-kartona, pa vatra do njega ne stiže odmah. Koliko minuta zid izdrži zavisi od obloge i preseka rama, i to računa projektant. Nezaštićeni čelik se ponaša drugačije, jer na visokoj temperaturi omekša i nosivost gubi naglo.
Za stanare je ključna upravo predvidivost: konstrukcija koja u požaru izdrži projektovano vreme daje ono najvažnije, vreme za evakuaciju. Zato se požarna otpornost elemenata izražava u minutama i propisuje projektom.
Od čega požari u kućama stvarno nastaju?
Požari u domaćinstvima najčešće kreću od električnih instalacija i uređaja, grejnih tela, dimnjaka i otvorenog plamena u kuhinji, a ne od građevinskog materijala. Materijal kuće određuje kako se požar širi, ali uzrok je gotovo uvek u sadržaju i instalacijama.
To znači da je bezbednost pre svega u kvalitetu izvođenja:
- Instalacije dimenzionisane za današnja opterećenja, sa ispravnim osiguračima
- Propisno izveden i redovno čišćen dimnjak, ako se loži čvrsto gorivo
- Grejna tela na propisanim odstojanjima od zapaljivih materijala
Kod fabrički proizvedenih panela, razvodi se planiraju u projektu i izvode kontrolisano, što je prednost u odnosu na improvizacije na klasičnom gradilištu.
Kako se požarna otpornost propisuje i proverava?
Požarna otpornost nije marketinška tvrdnja nego projektovana veličina: elementi kuće se klasifikuju po vremenu koje izdrže u požaru, a zahtevi za objekte definisani su propisima o zaštiti od požara. Projekat za građevinsku dozvolu sadrži i mere zaštite od požara, pa kuća sa dozvolom po definiciji ispunjava propisani minimum.
Šta vi kao kupac možete da tražite i proverite:
- Tehnički opis materijala - koje obloge i izolacija se ugrađuju i kojih klasa
- Atesti i deklaracije materijala - ozbiljan izvođač ih ima za sve što ugrađuje
- Način vođenja instalacija - najbolja požarna zaštita je ona koja sprečava uzrok
Šta vlasnik može dodatno da uradi?
Najveći skok u bezbednosti daje oprema koja košta manje od jedne večere za porodicu: detektori dima u hodniku i sobama, protivpožarni aparat u kuhinji ili ostavi i navika da se dimnjak čisti redovno. Preporuke za svaku kuću, ne samo montažnu:
- Postavite detektore dima - rano upozorenje je razlika između incidenta i tragedije
- Držite mali protivpožarni aparat na dohvat kuhinje
- Servisirajte grejanje i čistite dimnjak po propisu
- Ne preopterećujte produžne kablove i ne ostavljajte grejalice bez nadzora
Osiguranje kuće od požara je jeftino u odnosu na vrednost koju štiti; montažna kuća sa građevinskom i upotrebnom dozvolom normalno se osigurava, a uslove i premiju određuje osiguravač prema vrednosti i stanju objekta.
Česta pitanja o požarnoj bezbednosti
Da li montažna kuća gori brže od zidane?
Materijali u zidu nisu lako zapaljivi: obloga je klase A2, a mineralna vuna klase A1 je negoriva, pa ne pomažu širenju vatre. Drveni ram je iza obloge, a drvo u požaru gubi nosivost postepeno i predvidivo. Koliko objekat izdrži utvrđuje se proračunom u projektu, za svaku kuću posebno.
Da li je drvena konstrukcija opasna u požaru?
Nije. Drvo pougljeni po površini i taj sloj usporava gorenje, pa nosivost opada postepeno, a ram je uz to iza gips-kartonske obloge. Otpornost se propisuje i proračunava projektom.
Da li mogu da osiguram montažnu kuću od požara?
Možete: montažna kuća sa građevinskom i upotrebnom dozvolom normalno se osigurava. Uslove i premiju određuje osiguravač prema vrednosti i stanju objekta.
Šta Furnixo ugrađuje za požarnu zaštitu?
Zidove sa gips-kartonskim oblogama i ispunom od mineralne vune (negoriva, klasa A1), uz instalacije izvedene po projektu. Svi materijali imaju atest i deklaraciju o performansama, koje dostavljamo na zahtev. Podatak o klasi požarne otpornosti objekta, oznaka REI, dolazi iz projekta i utvrđuje ga projektant. Detalji slojeva su u tehničkom opisu.
Šta je veći požarni rizik - stara zidana ili nova montažna kuća?
Rizik nose stare instalacije, neispravni dimnjaci i improvizovana grejna tela. Nova kuća bilo koje tehnologije, sa projektovanim instalacijama i detektorima dima, bezbednija je od prosečne stare kuće.
Pitanja o materijalima i zaštiti? Pogledajte tehnički opis ili nas pitajte direktno - na pitanja o bezbednosti odgovaramo najdetaljnije.
